Knut Veliki

Knut Veliki (994/995—12. novembar 1035) je bio kralj Engleske (1014 — 1035), kralj Danske (1016 — 1035), kralj Norveške (1028 — 1035) i guverner Šlesviga i Pomeranije.

Sa ocem učestvuje u invaziji i osvajanju Engleske

Otac mu je bio kralj Danske Sven Rašljobradi, a majka je bila ćerka od poljskog kneza Mješka I. Imao je manje od dvadeset godina kada je pratio svog oca Svena Rašljobradog u invaziji Engleske 1013. godine. Dok je kralj Sven Rašljobradi osvajao i osvojio Englesku, Knut Veliki je komandovao ostatkom vojske u Gejnborou.

Nakon izdaje povlači se u Dansku

Nakon nagle smrti kralja Svena Rašljobradog februara 1014, danska vojska proglašava Knuta Velikog kraljem. Međutim plemićka skupština odbija da ga prihvati i umesto toga glasaju za poraženog kralja Etelreda II, koji je bio u Normandiji. Etelred II je sakupio vojsku, koja je prisilila Knuta Velikog da odjedri natrag u Dansku sa ostatkom vojske. Pri povratku je Knut Veliki mučio taoce, koje je njegov otac prikupio od lokalnog plemstva kao garanciju, da ga plemstvo neće izdati. Mučenjem talaca Knut Veliki je poslao snažnu poruku svim verolomnim.

U Danskoj traži da vlada zajedno sa bratom

Stariji brat Knuta Velikog, Harold II postao je kralj Danske 1014. godine. Knut je tražio da zajedno dele tron, što je Harold odbio, ali obećao će Knutu pomoći u osvajanju Engleske, ako ne bude više polagao prava na danski tron. Knut je pristao, a zapravo je čekao svoj trenutak nakon osvajanja Engleske.

Osvajanje Engleske

Knut Veliki je krenuo ljeta 1015. sa velikom vojskom od 10.000 ljudi na Englesku. Pridružuje mu se deo Norvežana, Danaca i plaćenici. Iskrcali su se u Veseksu, koji su brzo zauzeli. Sa svojom flotom je aprila 1016. doplovio Temzom i započeo je opsadu Londona. Engleski kralj Etelred II je umro tokom opsade, a novi kralj je postao Edmund II. Edmund II je napustio London sa namerom da skupi vojsku, koja bi oslobodila London opsade.

Knut Veliki ga je presreo i porazio. Edmund II i Knut Veliki su se dogovorili da podele kraljevstvo, ali rana Edmundova smrt novembra 1016. ostavlja celo kraljevstvo u rukama Knuta Velikoga. Proglašen je kraljem januara 1017. godine.

Da bi sprečio buduće napade iz Normandije od strane Edvarda Ispovednika i da bi se povezao sa svrgnutom engleskom kraljevskom linijom, Knut se ženi sa Etelredovom udovicom.

Kralj Engleske

Kao kralj Engleske kombinovao je engleske i danske institucije i osoblje. Mučenje talaca koje je izveo 1014. nije uošte bilo karakteristično za njegovu vlast. Podelio je zemlju 1017. na četiri velike grofovije: Veseks, Mersija, Istočna Anglija i Nortumbrija. Zadnji danak (danski danak - Danegeld) je plaćen 1018. godine. Osećao se sigurnim i poslao je invazionu flotu natrag u Dansku.

Vratio je pređašnje zakone i reformisao ih. Inicirao je mnoštvo novih zakona i proklamacija. Stvorio je novi kovani novac, koji je bio iste težine, kao onaj u upotrebi u Danskoj i Skandinaviji. Time je bitno unapredio trgovinu Engleske, čija ekonomija je bila u padu zbog razdoblja nereda.

Kralj Danske i Norveške

Nasledio je svog brata 1018. (ili 1019) kao kralj Danske, a svog rođaka Ulfa Jarla je postavio da vlada u njegovo ime Danskom. Odsustvo kralja Danske koriste švedski i norveški kralj pa napadaju Dansku. Ulf Jarl se takođe pokazao nelojalnim. Bio je staratelj Hardeknuta, sina Knuta Velikog. Pošto je Knut stalno bio odsutan Ulf Jarl je nagovorio Dance da izglasaju da je Hardeknut kralj, a to zapravo znači da je Ulf Jarl de facto kralj. Ulf Jarl pomaže Knutu Velikom da poraze Šveđane i Norvežane.

Knut Veliki nije mogao oprostiti Ulfu Jarlu nelojalnost, pa ga navodno ubija na Božić 1026. godine.

Pomoću flote od 50 brodova iz Engleske, Knut Veliki je 1028. osvojio Norvešku. Službeno je krunisan na saboru u Trondhajmu. Njegova titula je postala "Kralj cele Engleske, Danske, Norveške i dela Švedske". Njegov pokušaj vladanja Norveškom pomoću konkubine i sina završio je pobunom i ponovnom uspostavom prijašnje norveške dinastije.

Nemački kralj i car Konrad II bio je u prijateljskim odnosima sa Knutom Velikim. Konradov mlađi sin Henrik III, car Svetog rimskog carstva se oženio Knutovom ćerkom, a car Konrad II je dao Knutu Velikom Šlesvig i Pomeraniju na upravljanje. Pomeranija je možda bila Knutov feud, jer je Boleslav Hrabri poslao svoju vojsku da pomogne Knutu u osvajanju Engleske.

Odnosi sa crkvom

Teško je zaključiti da li je Knut Veliki bio zaista privržen crkvi zbog duboko religioznih osećaja ili mu je to bilo puko sredstvo u ostvarivanju političke moći. Knut je bio hrišćanski monarh, ali njegova vojska koja je osvajala Englesku bila je uglavnom paganska, tako da je bio tolerantan prema paganima.

Popravio je i obeštetio sve crkve i manastire, koje je njegova paganska vojska opljačkala. Osnovao je i brojne nove crkve i predao je brojne darove i relikvije crkvi.

Smatrali su ga mudrim i uspešnim vladarem Engleske. Pošto su istoriju tada pisali uglavnom ljudi iz crkve ili monasi, to bi mogla biti iskrivljena slika zbog njegovih zasluga za crkvu. Ipak doneo je Engleskoj dve decenije mira i prosperiteta.

Knut Veliki na Wikimedijinoj ostavi