Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1942. године.

Јануар

7. јануар

• У селу Иванчићима, код Сарајева, уз присуство генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита отпочело дводневно саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, на коме је дата оцена дотадашњег рада и истакнуте грешке у раду. На крају саветовања је заузет став у питању односа са четницима и у погледу учвршћивања партизанских јединица, формирања добровољачких одреда и напуштања фронталног ратовања.^[1]

11. јануар

• ЦК КПЈ и Врховни штаб НОПОЈ донели одлуку о стварању Добровољачке војске Југославије, како би се што већи број становништва укључио у Народноослободилачки покрет. Одлука о стварању Добровољачке војске превасходно се односила на територију Босне и Херцеговине, а Врховни штаб је променио назив у Врховни штаб НОП и ДВЈ.^[1]

15. јануар

• У источној Босни отпочела Друга непријатељска операција.^[1]

21. јануар

• У Новом Саду мађарске окупационе трупе и жандармерија отпочеле тродневно масовно хапшење и убијање Срба и Јевреја тзв „Новосадска рација“ у којој је убијено око 4.500 људи.^[1]

25. јануар

• У ослобођену Фочу стигли Врховни штаб и ЦК КПЈ, где су боравили све до 10. маја. Овај период у историји Народноослободилачког рата се назива „Фочански период”.^[1]

25. јануар

• Борци Прве пролетерске бригаде, по изузетно тешким условима на температури од -32° извели марш преко планине Игман, код Сарајева.^[1]

Фебруар

2. фебруар

• У Фочи ЦК КПЈ и Врховни штаб НОП и ДВЈ издали два значајна документа за организацију и даљи развој народне власти — „Задаци и устројство народноослободилачких одбора” и „Објашњења и упутства за рад НОО у ослобођеним крајевима”. Ови документи познати су као „Фочански прописи”, а њихов аутор је био Моша Пијаде.^[2]

8. фебруар

• У манастиру Острогу, код Никшића, од 8. до 9. фебруара одржана је Скупштина црногорских и бокељских родољуба тзв. „Острошка скупштина“ на којој је упућен позив на јединство и одлучност у борби против окупатора.^[2]

12. фебруар

• У току ноћи 12/13. фебруара у логору Црвени крст у Нишу избила побуна 102 затвореника, који су напали стражаре и потом извршили бекство. Током обрачуна са стражарима погинуло је 40 затвореника и 11 стражара, а Немци су за одмазду наредних дана стрељали 850 талаца. Ово је било једино масовно бекство из неког концентрационог логора у читавој окупираној Европи.^[2]

Март

1. март

• У Чајничу, одлуком ЦК КПЈ и наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ, формирана Друга пролетерска ударна бригада.^[3]

20. март

• У околини Колашина, у борби против четника Павла Ђуришића погинуо Будо Томовић (1914—1942), члан ЦК СКОЈ и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Боку.^[3]

27. март

• Поводом годишњице војног пуча од 27. марта окупациони режим у Србији обесио шесторицу истакнутих партизана, који су по двојица обешени у Обреновцу, Убу и Ваљеву.^[3]

Април

2. април

• У току ноћи 1/2. априла у селу Горња Јошавка, код Челинца, група четника заробила рањеног др. Младена Стојановића (1896—1942), начелника Оперативног штаба за Босанску крајину и однела га до потока Млинска Ријека, где су га убили. Неколико месеци касније доктор Младен је проглашен за народног хероја.^[4]

Мај

21. мај

• Пилоти Ваздухопловства НДХ Руди Чајавец и Фрањо Клуз прешли на страну Народноослободилачког покрета (НОП). Они су са аеродрома у Бања Луци авионима пребегли на припремљено летелиште Урије, код Приједора.^[5]
• У Љубљани Италијани стрељали Антона Тонета Томшича (1910—1942), организационог секретара ЦК КП Словеније и једног од организатора устанка у Љубљани.^[5]

Јун

Јул

Август

Септембар

6. септембар

• У близини села Гојло, код Кутине, партизанске снаге извршиле напад на нафтне изворе.

Октобар

3. октобар

• У селу Уништа, близу Босанског Грахова формирана је Друга далматинска ударна бригада.

Новембар

1. новембар

• Одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ формирана је Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ), а наредбом Врховног команданта НОП и НОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Прва и Друга пролетерска ударна дивизија.

4. новембра

• После дводневних борби, пет ојачаних бригада НОВЈ заузело Бихаћ.

9. новембар

• Наредбом Врховног команданта НОП и ПОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Трећа, Четврта и Пета ударна дивизија, као и Први босански народноослободилачки корпус.

22. новембра

• Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ формиране су Шеста, Седма и Осма дивизија, као и Први хрватски народноослободилачки корпус.

26. новембар

• У Бихаћу, у присуству 54 делегата, отпочело Прво заседање АВНОЈ-а. На заседању је донета Резолуција којом је АВНОЈ конституисан као највиши политички орган народа Југославије, са задатком да даље руководи ослободилачком борбом народа Југославије. На заседању је изабран Извршни одбор и осам повереништва.

Децембар

6. децембар

• У Босанском Петровцу отпочела тродневна Прва конференција Антифашистичког фронта жена (АФЖ) у присуству 166 делегата. На Конференцији су истакнути непосредни задаци АФЖ и изабрано руководство — Централни одбор и за председника Ката Пејновић.^[6]

27. децембар

• У Бихаћу почео тродневни Први конгрес Антифашистичке омладине Југославије, коме је присуствовало 365 делегата. Конгрес је одлучио да се оснује Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ). На Конгресу је изабрано руководство — Земаљски одбор и председник Иво Лола Рибар и упућен Проглас „Омладини свих народа Југославије”.^[6]

Референце

Литераутра

• п
• р
• у

Хронологија радничког покрета, Савеза комуниста и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Хронологија је подељена на три области — Хронологија радничког покрета и КПЈ (1919—1941), Хронологија Народноослободилачке борбе (1941—1945) и Хронологија СФРЈ и СКЈ (1945—1992)

до 1899.

• до 1879.
• од 1880. до 1899.

1900—1919.

• од 1900. до 1904.
• од 1905. до 1909.
• од 1910. до 1918.
• 1919.

1920—1929.

• 1920.
• 1921.
• 1922.
• 1923.
• 1924.
• 1925.
• 1926.
• 1927.
• 1928.
• 1929.

1930—1939.

• 1930.
• 1931.
• 1932.
• 1933.
• 1934.
• 1935.
• 1936.
• 1937.
• 1938.
• 1939.

1941—1949.

• 1940.
• 1941/1941.
• 1942.
• 1943.
• 1944.
• 1945/1945.
• 1946.
• 1947.
• 1948.
• 1949.

1950—1959.

• 1950.
• 1951.
• 1952.
• 1953.
• 1954.
• 1955.
• 1956.
• 1957.
• 1958.
• 1959.

1960—1969.

• 1960.
• 1961.
• 1962.
• 1963.
• 1964.
• 1965.
• 1966.
• 1967.
• 1968.
• 1969.

1970—1979.

• 1970.
• 1971.
• 1972.
• 1973.
• 1974.
• 1975.
• 1976.
• 1977.
• 1978.
• 1979.

1980—1983.

• 1980.
• 1981.
• 1982.
• 1983.
• 1984.
• 1985.
• 1986.
• 1987.
• 1988.
• 1989.

1990—1992.

• 1990.
• 1991.
• 1992.