Парламентарни избори у Књажевини Црној Гори 1905.

Књаз Никола 18. октобра (Лучиндан) 1905. издаје народу проглас којим најављује увођење Устава и сазива Никољданске скупштине, истог дана доноси Указ о изборима и наређује да се избори за посланике за Народну Скупштину која ће отпочети свој рад 6. децембра обаве у цијелој земљи 14. новембра 1905.

Избори за замишљену конституенту проведени су потпуно слободно. Протекли су у миру, без неке посебне агитације.

Избори народних посланика по Црној Гори извршени су скоро сви 14. новембра. Пошто су неки посланици били изабрани у два изборна мјеста, а у неким мјестима остао је избор недовршен, то су 20. новембра извршени накнадни избори.

Изабрано је свега 60 посланика, и то 56 из појединих капетанија, а 4 из главних вароши, колико их је законом било одређено.

После завршених избора отпочеле су припреме за Народну скупштину која ће се одржати у Државном позоришту Зетски дом.^[1]

Изабрани посланици за Народну скупштину 1905.

А) За вароши:

1. Цетиње — војвода Шако Петровић Његош, државни савјетник у пензији
2. Подгорица — Марко Радуловић, предсједник Обласног суда
3. Никшић — Марко Ђукановић, начелник одељења за грађ. саобраћај у оставци
4. Улцињ — Мехмудбег Ресулбеговић

Б) За капетаније

5. Цетињска — Митар Мартиновић, бригадир
6. Његушка — Марко Р. Врбица
7. Цуцко-цеклинска — Саво Ђ. Кривокапић, капетан
8. Чевско-бјеличка — Војвода Стево П. Вукотић, командир
9. Граховска — Аким Даковић, капетан
10. Рудинска — Бајо Гардашевић, великосудија у пензији
11. Пјешивачка — Радоица Спасојевић, официр
12. Команско-загарачка — Симо Радуловић, свештеник
13. Цеклинско-добрска — Павић Рајковић, свештеник
14. Доњоцеклинска — сердар Јоко Јовићевић, капетан
15. Љуботињско-грађанска — Стево Вујановић
16. Љешанска — Митар Вукчевић, окружни судија
17. Подгорица — Саво Шестић, капетан
18. Павковићка — Радован Павићевић, свештеник
19. Петрушинска — Блажо Бошковић, командир
20. мартинићка — Новак Л. Јововић, поткомандир
21. Спушка — Петар Савовић, капетан
22. Пиперска — Ђуро М. Вучинић
23. Љешкопољска — Шако Раичевић, капетан
24. Зетска — Саво Вулетић, предсједник општине Цетиње
25. Горњо - кучка — Васо Чејовић, капетан
26. Доњо - кучка — Михаило Ивановић, заступник члана д.суда
27. Братоножићка — Никола Митровић, капетан
28. Затребачка — Велиша Лазовић, бригадир
29. Вражегрмска — др Милован Марушић, љекар
30. Никшићка — Вуко Кривокапић, индустријалац
31. Требјешка — Митар Ђуровић, судија
32. Луковска — Милисав Николић, капетан
33. Жупска — Илија Бојовић, шеф полиције катунско-ријечке области
34. Ускочка — Милан Церовић, ађутант књаза Николе
35. Дробњачка — Душан Пекић, капетан
36. Језерско-шаранска — Урош Шаулић, капетан
37. Планино-пивска — Никола Бајагић, капетан
38. Жупо-пивска — Војвода Лазар Сочица, командир
39. Голијска — Јевто Вишњић, командир
40. Опутнорудинска — Тодор Комненић, капетан
41. Бањанска — Марко Миљанић-Радовић, командир
42. Горњеморачка — Сава Драговић, окружни судија
43. Доњеморачка — Мило Дожић, великосудија
44. Ровачка — Ибро Булатовић, командир
45. Колашинска — Мујо М. Влаховић, капетан
46. Липовска — Милош Меденица, командир
47. Пољска — Сава Анђелић, капетан
48. Љеворечка — Радомир Вешовић, капетан
49. Краљска — Лакић Лабовић, командир
50. Андријевачка — Вукић Масларовић, учитељ
51. Полимска — Вукајло Лабан, командир
52. Величка — Костадин Микић, командир
53. Шекуларско-трепачка — Милосав Раичевић, предсједник окружног суда
54. Улцињска — Марко Аштић, свештеник
55. Барска — Марко Петровић Његош, обласни управитељ
56. Мркојевићка — Јусуф А. Каплановић
57. Крајинска — Брам Б. Ликовић
58. Шестанско-селачка — Осман Џ. Оџић
59. Горњо - црмничка — Лабуд Гојнић, великосудија
60. Доњо - црмничка — Петар П. Пламенац^[1]

Референце

^ ^а ^б НАРОДНА СТРАНКА У КЊАЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ 1906—1918. ПРИЛОГ ПОЧЕЦИМА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ, Јован Б. Маркуш

Литература

Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.

Избори и референдуми у Црној Гори

Предсjеднички избори

Парламентарни избори

Књажевина	1905. 1906. 1907.
Краљевина	1911. 1914.
Велика народна скупштина	1918.
Народна Република	1946. 1950. 1953. 1958.
Социјалистичка Република	1963. 1969. 1974. 1978. 1982. 1986. 1989. 1990.
Република	1992. 1996. 1998. 2001. 2002.
Црна Гора	2006. 2009. 2012. 2016. 2020. 2023.