Европско првенство у атлетици у дворани 1983 — скок увис за мушкарце
Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 14. Европском првенству у атлетици у дворани 1983. године одржано је 6. марта. у Дворани спорта у Будимпешти, (Мађарска).
Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1982. у Милану није бранио Дитмар Мегенбург из Западне Немачке.
Земље учеснице
Учествовала су 18 скакача увис из 10 земаља.
- Бугарска (1)
- Италија (2)
- Мађарска (2)
- Пољска (3)
- Румунија (1)
- Совјезски Савез (3)
- Шпанија (1)
- Шведска (1)
- Западна Немачка (3)
- Југославија (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1983. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Владимир Јашенко | Совјетски Савез | 2,35 | Милано, Италија | 12. март 1978. | |
Европски рекорд | ||||||
Рекорди европских првенстава | ||||||
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Карло Тренхард | Западна Немачка | 2,33 | Берлин, Западна Немачка | 25. фебруар 1983. | |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | ||||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1983. | ||||||
Нових рекорда није било. |
Најбољи европски резултати у 1983. години
Десет најбољи европски такмичари у скоку увис у дворани 1983. године пре почетка првенства (5. марта 1983), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3][4]
1. | Карло Тренхард | Западна Немачка | 2,33 | 25. фебруар | 1. СРЛ |
2. | Герд Нагел | Западна Немачка | 2,31 | 12. фебруар | =2. СРЛ |
3. | Генадиј Белков | Совјетски Савез | 2,30 | 30. јануар | =4. СРЛ |
4. | Марио Тамбери | Италија | 2,28 | 10. јануар | 7. СРЛ |
Сергеј Засимович | Совјетски Савез | 19. фебруар | |||
Јуриј Шевченко | |||||
Даријуш Бичицко | Пољска | 22. фебруар | |||
8. | Владимир Грањенков | Совјетски Савез | 2,27 | 10. јануар | 12. СРЛ |
Андреас Сурбек | Западна Немачка | 12. фебруар | |||
Масимо ди Ђорђо | Италија | 20. фенруар | |||
Ханс Бурхарт | Западна Немачка | 25. фебруар |
Такмичари чија су имена подебљана учествују на ЕП 1982.
Освајачи медаља
Карло Тренхард Западна Немачка | Герд Нагел Западна Немачка | Мирослав Влодарчик Пољска |
Резултати
Финале
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Карло Тренхард | Западна Немачка | 2,32 | ||
Герд Нагел | Западна Немачка | 2,30 | ||
Мирослав Влодарчик | Пољска | 2,27 | ЛРд | |
4. | Масимо ди Ђорђо | Италија | 2,27 | =ЛРд |
5. | Генадија Авдјенко | Совјетски Савез | 2,27 | ЛРд |
6. | Андреас Сурбек | Западна Немачка | 2,27 | =ЛРд |
7. | Еуген Кристијан Попеску | Румунија | 2,24 | |
8. | Масимо ди Ђорђо | Италија | 2,22 | |
9. | Сергеј Засимович | Совјетски Савез | 2,24 | |
10. | Даријуш Бичицко | Пољска | 2,24 | |
11. | Марко Тамбери | Италија | 2,20 | |
12. | Тибор Гештемнбреин | Мађарска | 2,20 | |
13. | Ђула Немет | Мађарска | 2,20 | |
14. | Новица Чановић | Југославија | 2,20 | |
15. | Георги Гаџев | Бугарска | 2,10 | |
16. | Генадиј Белков | Совјетски Савез | 2,10 | |
17 | Патрик Шеберг | Шведска | БП | |
17 | Роберто Кабрехас | Шпанија | БП |
Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 14. Европског првенства у дворани 1970—1983.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок увис за мушкарце
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок увис за мушкарце
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
- ^ Европска ранг листа скока увис у дворани ЕАА
- ^ Светска ранг листа скакача увис у дворани 1983. (ИААФ).
- ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1981. на сајту maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни резултати са ЕПд 1982. сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1982 на сајту todor66.com
- Европско првенство у дворани 1982. на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.