Европско првенство у атлетици у дворани 1979 — скок удаљ за жене

Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 10. Европском првенству у атлетици у дворани 1979. одржано је 24. фебруара у Бечу у, Аустрија).

Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1978. у Минхену нија одбранила Јармила Нигринова из Чехословачке.

Земље учеснице

Учествовало је 6 скакачица удаљ из 6 земаља.

  1. Аустрија Аустрија (1)
  2. Њемачка Западна Немачка (1)
  3. Источна Немачка Источна Немачка (1)
  4. Румунија Румунија (1)
  5. Чехословачка Чехословачка (1)
  6. Шведска 8Шведска (1)

Рекорди

[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1978.
Светски рекорд [2] Ангела Фојгт  Источна Немачка 6,76 Берлин, Источна Немачка 24. јануар 1976.
Европски рекорд у дворани
Рекорди европских првенстава у дворани Мета Антенен  Швајцарска 6,69 Гетеборг, Шведска 10. март 1974.
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1978.
Рекорди европских првенстава у дворани Зигурн Зигел  Источна Немачка 6,70 Беч, Аустрија 24. март 1979.

Освајачи медаља

Зигурн Зигел
Западна Немачка Источна Немачка 		Јармила Стрејчкова
Чехословачка Чехословачка 		Лена Јохансон
Шведска Шведска

Резултати

Финале

Одржано је само финално такмичење јер је учествовало само 6 атлетичарки.[3]

Пласман Атлетичарка Земља ЛР ЛРС #1 #2 #3 #4 #5 #6 Резултат Белешка
Зигурн Зигел Источна Немачка Источна Немачка 6,40 6,18 6,37 6,40 6,41 6,70 6,70 РЕП
Јармила Стрејчкова Чехословачка Чехословачка 6,63 x 6,26 6,29 6,32 6,42 6,35 6,42
Лена Јохансон Шведска Шведска 6,53 x x 6,21 x 6,20 6,27 6,27
4. Ђина Ghioroaie−Панаи Румунија Румунија 6,54 6,08 6,05 6,05 6,10 6,05 x 6,10
5. Рита Мојрер Источна Немачка Источна Немачка 6,56 6,55 5,75 6,05 6,03 x x x 6,05
6. Едит Мајер Аустрија Румунија 6,53 5,61 5,88 5,78 5,66 x 5,76 5,88

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју атлетичарка представља

Укупни биланс медаља у скоку удаљ за жене после 10 Европског првенства у дворани 1970—1979.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Чехословачка 2 3 1 6
2..  Западна Немачка 2 2 0 4
3.  Румунија 2 0 2 4
4.  Совјетски Савез 1 1 1 3
 Швајцарска 1 1 1 3
6.  Источна Немачка 1 0 1 2
7.  Бугарска 1 0 0 1
8.  Мађарска 0 2 0 2
9.  Пољска 0 1 2 3
10.  Уједињено Краљевство 0 0 1 1
 Шведска 0 0 1 1
Укупно {11} 10 10 10 30

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичарка Земља
1. Јармила Нигринова  Чехословачка 2 3 1 6
2. Мета Антенен  Швајцарска 1 1 1 3
3. Хајде Розендал  Западна Немачка 1 1 0 2
Лидија Алфејева  Совјетски Савез 1 1 0 2
5. Виорика Вископољану  Румунија 1 0 1 2
6. Илдико Ердељи  Мађарска 0 2 0 2
7. Мирослава Сарна  Пољска 0 0 2 2

Види још

Референце

  1. ^ Светска ранг листа од 23.2.1979. на сајту WA
  2. ^ Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене сајт Track and Field Statistics
  3. ^ Резултати на сајту Мајка Рихтера

Спољашње везе

  • Комптетни резултати са ЕПд 1979, сајт maik-richter.de
  • Резултати ЕПд 1979. на сајту todor66.com
  • Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици
На отвореном
У дворани
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици у дворани 1979.
Мушкарци
  • 60 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1500 м
  • 3.000 м
  • 60 м препоне
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
Жене
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1938: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1946: Оле Лешер (ШВЕ)  • 1950: Torfi Bryngeirsson (ИСЛ)  • 1954: Ödön Földess (МАЂ)  • 1958: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1962: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1966: Лин Дејвис (ВБ)  • 1969: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1971: Макс Клаус (ДДР)  • 1974: Валериј Пидлужњи (СССР)  • 1978: Жак Русо (ФРА)  • 1982: Луц Домбровски (ДДР)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1994: Ивајло Младенов (БУГ)  • 1998: Кирил Сосунов (РУС)  • 2002: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2006: Ендру Хау (ИТА)  • 2010: Христијан Рајф (НЕМ)  • 2012: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2014: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2016: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2018: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)  • 2022: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

у дворани

1970: Тену Лепик (СССР)  • 1971: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1972: Макс Клаус (ДДР)  • 1973: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1974: Jean-François Bonhème (ФРА)  • 1975: Жак Русо (ФРА)  • 1976: Жак Русо (ФРА)  • 1977: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1978: László Szalmaо (МАЂ)  • 1979: Vladimir Tsepelyov (СССР)  • 1980: Winfried Klepsch (ФРГ)  • 1981: Rolf Bernhard (ШВА)  • 1982: Henry Lauterbach (ВБ)  • 1983: László Szalmaо (МАЂ)  • 1984: Јан Лајтнер (ЧЕХ)  • 1985: Ђула Палоци (МАЂ)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1987: Роберт Емијан (СССР)  • 1988: Frans Maas (ХОЛ)  • 1989: Emiel Mellaard (ХОЛ)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1992: Dmitriy Bagryanov (ЗНД)  • 1994: Дитмар Хаф (НЕМ)  • 1996: Māris Bružiks (ЛЕТ)  • 1998: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2000: Петар Дачев (БУГ)  • 2002: Раул Фернандез (ШПА)  • 2005: Хуан Лино Мартинез (ШПА)  • 2007: Ендру Хау (ИТА)  • 2009: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2011: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2013: Александар Мењков (РУС)  • 2015: Михел Торнеус (ШВЕ)  • 2017: Измир Смајљајс (АЛБ)  • 2019: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ) • 2021: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

Жене
на отвореном

1938: Ирмгард Прец (НЕМ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Татјана Шелканова (СССР)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1990: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1998: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 2002: Татјана Котова (БУГ)  • 2006: Људмила Колчанова (РУС)  • 2010: Инета Радевича (ЛЕТ)  • 2012: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2014: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2016: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2018: Малајка Михамбо (НЕМ) 2022: Ивана Вулета (СРБ)  •

у дворани

1970: Виорика Вископољану (РУМ)  • 1971: Хајде Розендал (ФРГ)  • 1972: Бригите Ресен (ФРГ)  • 1973: Дијана Јоргова (БУГ)  • 1974: Мета Антенен (ШВА)  • 1975: Дорина Катринеану (РУМ)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1978: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1979: Зигрун Зиглј (ДДР)  • 1980: Ана Влодарчик (ПОЉ)  • 1981: Карин Хенел (ФРГ)  • 1982: Сабине Евертс (ФРГ)  • 1983: Ева Муркова (ЧЕХ)  • 1984: Су Херншо (ВБ)  • 1985: Галина Чистјакова (СССР)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1987: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1988: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1989: Галина Чистјакова (СССР)  • 1990: Галина Чистјакова (СССР)  • 1992: Лариса Бережна (ЗНД)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1996: Рената Нилсен (ДАН)  • 1998: Фиона Меј (ИТА)  • 2000: Ерика Јохансон (ШВЕ)  • 2002: Ники Ксанту (ГРЧ)  • 2005: Наиде Гомес (ПОР)  • 2007: Наиде Гомес (ПОР)  • 2009: Ксенија Балта (ЕСТ)  • 2011: Дарија Клишина (РУС)  • 2013: Дарија Клишина (РУС)  • 2015: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2017: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2019: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2021: Марина Бех-Романчук (УКР)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене