Беријев А-50

Беријев А-50

Авион Беријев А-50
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње	1980.
Уведен у употребу	1984.
Повучен из употребе	активан
Статус	активан
Први корисник	Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака	40
Дужина	49,59
Размах крила	50,50
Висина	14,76
Површина крила	300,00
Празан	75.000
Нормална полетна	170.000
Турбо-млазни мотор	4 х Соловјев Д-30КП/ПС-90А-76
Потисак ТММ	4 х 117,68 kN
Макс. брзина на Hопт	900 km/h
Долет	6.400 km
Плафон лета	12.000 m

Бериев А-50 (НАТО шифра "Mainstay") је совјетски, или руски авион за рано упозоравање АВАКС (AWACS) заснован на трупу тешког транспортног авиона Иљушин Ил-76. Развијен је као замена за авионе Тупољев Ту-126 „Мосс“ и први пут је полетео 1978. У службу је уведен 1984.

Пројектовање и развој

Конструкторски биро (ОКБ Беријев) на челу са А.К. Константиновим (у фабрици Беријев ) је 1973. године добио задатак да пројектује авион А-50 који је требао да замени застарели Тупољев Ту-126.

Иако је пројект авиона био заснован на модификацији авиона Ил-76 који се у то време увелико тестирао, било је потребно извршити велики број прилагођавања како би се овај авион привео новој специфичној намени. За то је било потребно 5 година пројектантског и прототипског рада уз координацију са осталим испоручиоцима остале опреме. Први прототип А-50 полетео је 19. децембра 1978. године а лет је обављен без радарског система. Државна испитивања радарски опремљеног А-50 почела су 16. августа 1979. Серијска производња авиона почела је у децембру 1984. и трајала је до 1992. Пробне операције А-50 су започете 1985. и настављене су наредне четири године. Авиони су званично ушли у употребу 1989. године^[1][2].

Технички опис

Технички опис је направљен на основу извора^[1][3][4]

Труп је потпуно металне конструкције, висококрилац носивости од 50 до 60 тона. На репном делу се налазе врата са рампом а пртљажни простор је ширине 3,45 а висине 3,4 m, док је дужина пртљажног простора 24,5 m. У овај простор је смештена комплетна електронска опрема и посада која броји 15 особа. Простор за одмор посаде, тоалет и кухиња су такође укључени у труп с обзиром да посада може на лету да проведе и више сати. Изнад трупа се налази купола осматрачког радара Лиана са својом ротирајућом антеном пречника 9 метара^[5]. Домет детекције је 650 километара за ваздушне циљеве, 300 километара за копнене циљеве и 400 km за објекте на мору^[6]. Труп има уређај за напајање горивом у лету

Погонска група се састоји од четири млазна мотора Соловјев Д-30КП/ПС-90А-76 потиска 118/146 kN који су постављени на гондолама испод крила. Мотори су опремљени уређајима за контра потисак (реверзибилни залистак-кашика) који се користе при кочењу авиона на писти.

Крило се састоји од средишњег дела и два конзолна дела крила, два полу-крила. По облику крило је стреласто, трапезастог облика са две рамењаче, попуно металне израде и основне (носеће) конструкције и облоге. Испод крила се налазе гондоле за смештај мотора. Крила су опремљена закрилацима који се налазе дуж целог распона крила, спојлерима и елеронима.

Репне површине: састоје се од хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Реп авиона је у облику слова Т. Хоризонтална репна површина је подесива у лету и састоји се од стабилизатора и кормила дубине. Вертикални реп се састоји од вертикалног стабилизатора и кормила правца. На кормилу правца је уграђен тример-серво компензатор.

Стајни трап Авион има стајни трап система трицикл, предња носна нога има четири точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод трупа авиона и свака има по 8 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 20 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама.

Радарски систем Радар "Вега-М" је пројектовао МНИИП, Москва, а произвео НПО Вега. „Вега-М” може истовремено да прати до 150 циљева у радијусу од 230 километара.

Верзије

• А-50 - Прва серијска варијанта.
• А-50И - Заједничка руско-израелска модификација А-50, намењена Ваздухопловству НР Кине. Да би се то постигло, један од серијских А-50 је претворен у ТАНТК, уз накнадну реконструкцију РТК-а у Израелу. Из разних разлога пројекат није реализован, а летелица без РТК је предата Кини, где је самостално завршена. Добио ознаку КЈ-2000.
• А-50ЕИ - Извозна верзија АК АВАЦС за индијско ваздухопловство. Изграђен је опремањем авиона Ил-76ТД, на који су уграђени мотори ПС-90А-76 и РТК са мултифункционалним пулсно-доплеровим радаром ЕЛ/В-2090 израелске компаније Елта.
• А-50У - најновија варијанта авиона А-50. Инсталиран је нови радио-технички комплекс са побољшаним параметрима.

Оперативно коришћење

Главни (AWACS) радарски систем А-50У ваздушни радарски систем упозорења и навођења је Шмел-М који производи Вега.

Садржи:

• радарски систем
• систем за селекцију података
• испитивач-одговарач и систем за пренос сигнала
• дигитални рачунарски систем
• опрема за идентификацију пријатеља или непријатеља (ИФФ).
• командна радио веза за вођење ловаца
• систем за заштиту комуникација
• радио комуникациона опрема
• телеметријска / кодна опрема
• опрема за регистрацију.

Радарски и системи за навођење имају капацитет да прате 50 до 60 циљева истовремено и да истовремено воде десет до 12 борбених авиона^[7]

Авион Беријев А-50 се користи у 5 земаља ово су стални корисници. Привремено су ови авиони стационирани у Сирији и Белорусији.

Земље које су користиле авион

•  СССР
•  Русија
•  Кина
•  Индија
•  Иран
•  Ирак

Види још

• Георгиј Михајлович Беријев
• Иљушин Ил-76

Референце

Литература

• Yefim Gordon, Dmitriy Kommisarov: Flight Craft 6: Il'yushin/Beriyev A-50. Pen & Sword Books Ltd, 2015. ISBN 978-1-4738-2391-4.
• Yefim Gordon, Dmitriy Komissarov, Sergey Komissarov: OBB Ilyushin: A History of the Design Bureau and Its Aircraft. ISBN 978-1-8578-0187-3.

Спољашње везе

Авиони са стајним трапомХидроавиони чамци (летећи чамци)Хидроввиони са пловцимаАмфибијски летећи чамциЕкранопланиНереализовани пројекти