Simón Bolívar

Simon Bolivar
Biografija
Datum rođenja	24. jul 1783.
Mesto rođenja	Karakas, Španska imperija
Datum smrti	17. decembar 1830.
Mesto smrti	Santa Marta, Nova Granada
Veroispovest	katolik
Supružnik	Marija Teresa Rodrigez del Toro i Alajsa
Potpis
Mandat(i)
predsednik Venecuele
6. avgust 1813 — 2. jul 1814
Reizbor(i)	15. februar 1819 — 17. decembar 1819
Prethodnik	Kristobal Mendoza
Naslednik	Hose Antonio Paez
predsednik Velike Kolumbije
17. decembar 1819 — 4. maj 1830
Naslednik	Domingo Kajsedo
predsednik Bolivije
12. avgust 1825 — 29. decembar 1825
Naslednik	Antonio Hose de Sukre
predsednik Perua
17. februar 1824 — 28. januar 1827
Prethodnik	Hose Bernardo de Tagle
Naslednik	Andres de Santa Kruz
uredi

Simon Jose Antonio de la Santissima Trinidad Bolivar y Palacios (24.7. 1783. - 17.12. 1830.) je južnoamerički vojskovođa, državnik i revolucionar.

Bolivar je rođen u Venezueli, u španskoj aristokratskoj familiji. Nakon Napoloenove invazije Španije Bolivar se priključio lokalnim huntama koje su to nastojale iskoristiti da proglase nezavisnost od matice zemlje. Godine 1813. je otpočeo ustanak kojim je od španske vlasti oslobođena Venezuela, a do 1821. godine su oslobođene današnja Kolumbija, Panama i Ekvador, od kojih će se zajedno s Venezuelom formirati Velika Kolumbija. Godine 1824. Bolivarove snage su oslobodile Peru, gdje je dobio titulu Libertador (Osloboditelj), a godine 1825. u njegovu čast je proglašena država Bolivija.

Bolivarov vojnički talent se nije reflektirao na politiku. Njegova nastojanja da novooslobođene države ujedini u latinoameričku federaciju nalik na SAD nisu uspjela, a sam Bolivar je bio metom atentata, a njegova vlast bila ugrožena serijom ustanaka. Godine 1830. (27.4.) Bolivar je podnio ostavku na sve svoje dužnosti i ubrzo nakon toga umro od tuberkuloze.

Venecuela je 1999. promenila naziv države u njegovu čast u Bolivarska Republika Venecuela.

Borba za nezavisnost Južne Amerike

Bolivar se vratio u Venecuelu 1807. 1813. godine dobio je komandu u Tunhi u Novoj Granadi (današnja Kolumbija), pod upravom Kongresa Ujedinjenih Provincija Nove Granade, nastalog od vojne hunte osnovane 1810.

Ovo je bio početak Zadivljujuće kampanje. Bolivar je došao u Meridu 24. maja i tu je proglašen Oslobodiocem.^[1] Ovaj događaj pratili su zauzimanje Truhilja 9. juna. Šest dana kasnije, 15. juna, Bolivar je izdiktirao svoj čuveni dekret o ratu do smrti. Karakas je ponovo zauzet 6. avgusta 1813. i Bolivar je potrđen kao oslobodilac, proglasivši obnavljanje venecuelanske republike. Zbog pobune Hozea Tomasa Bovesa 1814. i pada republike, vratio se u Novu Granadu, gde je komandovao vojskom Ujedinjenih Provincija i ušao u Bogotu 1814. preotevši grad od izdvojenih republikanskih snaga Kundinamarke. Nameravao je da maršira na Kartahenu i zatraži pomoć od lokalnih snaga da zauzme rojalističku Santa Martu. 1815. godine, posle serije političkih i vojnih nesuglasica sa vladom Kargahene, Bolivar je pobegao na Jamajku, gde mu je uskraćen podrška i pokušano je njegovo ubistvo, posle čega je pobegao na Haiti, gde mu je garantovana zaštita. Sprijateljio se sa Aleksandrom Petionom, vođom novostvorenene države i zatražio pomoć od njega.^[1]

1816. godine Bolivar se iskrcao u Venecuelu sa haićanskim vojnicima i važnom materijalnom pomoću (pod uslovom da ukine ropstvo) i zauzeo je grad Angosturu (danas Sijudad Bolivar). U to vreme Venecuela je bila kapetanija Španije, pa je Bolivar odlučio da se prvo bori za nezavisnost Nove Granade (koja je bila vicekraljevstvo), nameravajući da kasnije učvrsti nezavisnost Venecuele i drugih politički manje značajnih španskih teritorija.

Kampanja za nezavisnost Nove Granade je bila ojačana pobedom u bici kod Bojača 1819. Iz tek osigurane baze, Bolivar je pokrenuo kampanje za nezavisnost Venecuele i Ekvadora, a one su okončane pobedama u bici kod Karaboba 1821. i bitke kod Pinčinče 1822. Na dan 7. septembra 1821. stvorena je Velika Kolumbija (država koja je pokrivala veće delove današnje Kolumbije, Paname, Ekvadora, severnog Perua i severozapadnog Brazila) sa Bolivarom na mestu predsednika i Franciskom de Paulom Santanderom kao potpredsednikom.

Bolivar je 26. i 27. jula održao konferenciju u Gvajakilu sa argentinskim generalom Hozeom de San Martinom, koji je dobio titulu zaštitnika peruanske slobode, nakon što je u avgustu 1821. delimično oslobodio Peru od španske vlasti. Peruanski kongres ga je 10. februara 1824. imenovao za diktatora Perua, što je omogućilo Bolivaru da kompletno reorganizuje političku i vojnu administraciju. Uz pomoć Antonija Hozea de Sukrea, Bolivar je odlučno porazio špansku konjicu u bici kod Žunina 6. avgusta 1824. Sukre je uništio brojčano nadmoćnije ostatke španske vojske u Bitci kod Ayacucha 9. decembra 1824.

6. avgusta 1825. na kongresu Gornjeg Perua, stvorena je Republika Bolivija. Bolivar je tako postao jedan od retkih ljudi po kome je nazvana jedna država.

Preci

Reference

Literatura

Vanjske veze

Simón Bolívar na Wikimedijinoj ostavi

• Istorija Simona Bolivara Arhivirano 2004-12-13 na Wayback Machine-u
• Život Simona Bolivara Arhivirano 2004-07-23 na Wayback Machine-u

• p
• r
• u

Predsjednici Bolivije

• Simón Bolívar
• Antonio José de Sucre
• José María Pérez de Urdininea
• Pedro Blanco Soto
• Andrés de Santa Cruz
• Sebastián Ágreda
• Mariano Enrique Calvo Cuellar
• José Ballivián
• Eusebio Guilarte Vera
• José Miguel de Velasco Franco
• Manuel Isidoro Belzu
• Jorge Córdova
• José María Linares
• José María Achá
• Mariano Melgarejo
• Agustín Morales
• Adolfo Ballivián
• Tomás Frías Ametller
• Hilarión Daza
• Pedro José Domingo de Guerra
• Narciso Campero
• Gregorio Pacheco
• Aniceto Arce
• Mariano Baptista
• Severo Fernández
• José Manuel Pando
• Eliodoro Villazón
• Ismael Montes
• José Gutiérrez
• Bautista Saavedra
• Felipe S. Guzmán
• Hernando Siles Reyes
• Carlos Blanco Galindo
• Daniel Salamanca Urey
• José Luis Tejada Sorzano
• David Toro
• Germán Busch
• Carlos Quintanilla
• Enrique Peñaranda
• Gualberto Villarroel
• Néstor Guillén
• Tomás Monje
• Enrique Hertzog
• Mamerto Urriolagoitía
• Hugo Ballivián
• René Barrientos
• Luis Adolfo Siles Salinas
• Alfredo Ovando Candía
• Juan José Torres
• Hugo Banzer
• Víctor González Fuentes
• Juan Pereda
• David Padilla
• Wálter Guevara
• Alberto Natusch
• Lidia Gueiler Tejada
• Luis García Meza Tejada
• Celso Torrelio
• Guido Vildoso
• Hernán Siles Zuazo
• Víctor Paz Estenssoro
• Jaime Paz Zamora
• Gonzalo Sánchez de Lozada
• Hugo Banzer
• Jorge Quiroga
• Gonzalo Sánchez de Lozada
• Carlos Mesa
• Eduardo Rodríguez
• Evo Morales
• Jeanine Áñez
• Luis Arce