Dagobert II

Dagobert II (cca. 650 – 23. decembar 679) bio je franački kralj Austrazije od 676. do 679. Bio je sin Sigeberta III i Chimnechilde od Burgundije.

U vrijeme Dagobertovog rođenja je Sigebert bio marioneta moćnog majordoma Grimoalda Starijeg, koji je kralja bio nagovorio da Grimoaldovog sina Hildeberta posvoji i tako učini legitimnim nasljednikom. S obzirom da je Dagobert smetao Grimoaldovim planovima za započinjanje vlastite dinastije, određeno je da se zaredi. Povjeren je Dezideriju, biskupu Poitiersa, a potom je poslan na školovanje u irske samostane, i na kraju na anglosaksonske dvorove.

U međuvremenu su se protiv Grimoalda i Hildeberta pobunili austrazijski plemići i u pomoć pozvali neustrijskog kralja Klodviga II. On je između 657. i 661. likvidirao uzurpatore, a njegov majordom Ebroin za novog kralja postavio Klodvigovog sina Hilderika II. Mladi je kralj ubijen u lovu kraj Maastrichta 675. Tada se Austrazija rascijepila na dvije frakcije - jednu koja je tražila da novi kralj postane Klodvig III, i drugu koja je tražila da to postane Dagobert II. Borba je, uz pomoć znamenitog biskupa Wilfrida odlučena u Dagobertovu korist, koji je 676. postao novi kralj.

Dagobert se, poput oca, morao pomiriti s time da vlast ima Ebroin. Tokom vladavine se uglavnom bavio crkvenim pitanjima i osnivao samostane. Usprkos toga, ubijen je u lovu 23. decembra 679. Njegova smrt je dovela do bezvlašća koje je najbolje iskoristio Grimoaldov rođak Pipin Herstalski.

Oko Dagoberta se kasnije stvorio svetački kult. Kasnijim generacijama je, međutim, daleko poznatiji po legedni vezanoj uz francusko mjesto Rennes-le-Château, prema kojoj je imao sina, odnosno nastavljača loze legitimnih merovinških kraljeva koja traje do današnjeg dana. Na tu legendu su se u 20. vijeku nadovezale pseudohistorijske priče o tzv. Sionskom prioratu koje, između ostalog, čine jedan od temelja zapleta popularnog romana Da Vincijev kod.

Literatura

• Wallace-Hadrill, J.M. 1962. The Long-Haired Kings, and Other Studies in Frankish History, (London: Methuen & Co.)
• Ian Wood, The Merovingian Kingdoms 450-751 (Longman, 1993)

Eksterni linkovi

Dagobert II na Wikimedijinoj ostavi

• Ökumenisches Heiligenlexikon: Dagobert II (in German)
• Lexikon des Mittelalters: III.429 (in German)
• BBC2: "From Merovingians to Carolingians : Dynastic Change in Frankia" Arhivirano 2006-02-17 na Wayback Machine-u
• Da Vinci Declassified, 2006 TLC documentary

• p
• r
• u

Merovinški monarsi

Hilderik I (457–481) • Klodvig I (481–511) • Hildebert I (511–558) • Hlodomer (511–524) • Teuderik I (511–533) • Teudebert I (533–548) • Teudebald (548–555) • Klothar I Stari (511–561) • Haribert I (561–567) • Guntram (561–592) • Sigebert I (561–575) • Hildebert II (575–595) • Teudebert II (595–612) • Teuderik II (612–613) • Sigebert II (613) • Hilperik I (561–584) • Klothar II Veliki (584–623) • Dagobert I (623–634) • Haribert II (629–632) • Hilperik (632) • Sigebert III (634–656) • Hildebert Posvojeni (656–661) • Klodvig II (639–657) • Klotar III (657–673) • Hilderik II (662–675) • Teuderik III (675–691) • Dagobert II (675–679) • Klodvig IV (691–695) • Hildebert III Pravedni (695–711) • Dagobert III (711–715) • Hilperik II (715–721) • Klotar IV (717–720) • Teuderik IV (721–737) • Hilderik III (743–751)